OSLObodjenje

Ovih dana sam na odmoru. Ne radim, a bolje bi mi bilo da sam na poslu i da nemam vremena dignuti glavu. Ovako sam prikovan uz TV i razne radio kanale. Kazu, danas je dan - D za BiH?! 

Ko ceka i doceka, evo docekah i ja ovu presudu BiH protiv bivse SRJ ili Srbije i Crne Gore. Tacka 1, 2, 3, ma nije ni bitno! Izgleda da su me ove godine koje su iza mene naucile da ovakve stvari prihvatam sa jednom dubokom stalozenoscu i mirnocom. Pokusavam da razmisljam trezveno i logicno…  

Ma daj, koja farsa, komedija, tragi - komedija, na kraju krajeva koja ljudska glupost. Uhvatih se evo u trenutku da razmisljam kao normalno ljudsko bice, normalan covjek, sa osjecanjima i svim ostalim socio - bioloskim elementima koje cine jedno ljudsko bice.

Mislim da vrlo dobro znam kome pripadam da sam Bosanac i da cu to uvijek ostati. Medjutim odgovorno tvrdim da to nije, niti ce ikada poremetiti neki moj osjecaj pravednosti i nekog trezvenog ili ako bas hocete objektivnog razmisljanja.

Kontam, koji je djavo ovoj internacionalnoj zajdnici. Pa jebote, sta vise da se dokazuje, kome da se dokazuje, kome da mi to objasnjavamo.

Ova presuda danas, je politicki izdiktirana na nekom visem nivou. Sta je interes tih koji su izdiktirali ovu presudu pred nama je, vidjet cemo. Jedino sto znam je to da u ovim vremenima samo sami sebi mozemo pomoci. Morat cemo i ovaj put da se oslonimo na sopstvenu pamet, kritiku, stvaralstvo ma kakvo god sve ovo bilo.

Danas su vecina skandinavskih tv-kanala kao i CNN bili zainteresovani za dodjelu oskara. Bas mi je drago sto je Martin Scorsese dobio oskara za najboljeg rezisera i da je njegov najnoviji film ”The Departed” takodje ponio epitet najboljeg filma. Stvarno mi je drago sto je norvezanka Torill Kove dobila oskara za najbolji animirani film “The Danish Poet”.

Ali me zivo interesuje sta to ovogodisnji dobitnici oskara i njihovi sunarodnjaci misle o presudi Medjunarodnog suda u Haag-u u tuzbi Bosne i Hercegovine protiv SRJ ili Srbije i Crne Gore?

Ovaj moj prvi komsija Dennis nesto lupa, radi u stanu, hocu da poludim…gleda mi se film…a vidim da nece moci…

U ovaj stan u kojem danas zavim uselio sam se krajem juna prosle godine. Nisam se nesto pretjerano upoznavao sa komsijama, ali eto radi reda uvijek fino pozdravim ili odpozdravim, a sa ponekim se i priupitam.

Tako sam se eto priupitao sa Dennisom. Cini mi se da je on pola grk pola norvezanin, nisam ga pitao ali vidim po prezimenu, a bogami i po izgledu. Mlad je momak, citavo ljeto je na svojoj tarasi okupljao svoju ekipu, vidim cugaju, slusaju muziku, pricaju drugim rijecima uzvaju. Dennis vidim i radi, cesto vozi neki kombi sa reklamom staklarske firme koja se zove “Kakis glass”, neznam je li to njegova firma ili firma u vlasnistvu uze familije.

Nekako uz jesen primjetim neke promjene, nema vise one ekipe koja je sjedila na Dennisovoj tarasi, ne cuje se ni muzika. Jedan dan vidim ja mog komsiju kako se voda sa jednom slatkom plavusom, mlada djevojka, slatka, lijepog osmjeha, vesela. Sretnemo se tako u stubistu nas troje, Dennis i ja se pozdravimo, pozdravi me i ona, razmijenimo par rijeci uz smjesak i svako sebi.

Nemalo potom, nekad uz pocetak zime, vidim da je Dennis promjenio plocicu sa imenom na vratima. Sada na toj plocici ne stoji samo Dennis Kakis nego: “Her bor Dennis og Cecilie” ili “Ovdje zive Dennis i Cecilie”. Super rekoh, evo rodila se jos jedna ljubav, jos jedna internacionalna ljubav…

Neznam, ponekad se gubim u vremenu, ali ubrzo poslije promjene ove plocice sa imenom na vratima uslijedio je neki cudan tok dogadjaja.     

Neki dan kada sam se vracao iz moje sedmicne setnje, vidim da se Dennis seli. Pitam ga u prolazu “Jel ti to selis?” a on mi odogvara “Eh, komsija pa neces se ti mene tako lako rjesiti”. Kontam necu ga vise nista ni pitati, izgleda da se posvadjao sa djevojkom i ona iseljava. Biti ce da je tako, vidio sam svojim ocima.

On je poslije njenog iseljenja bjelom ljepljivom trakom prekrio njeno ime na vratima i sada je tu stojalo: “Her bor Dennis” to jest ”Ovdje zivi Dennis”. Ima svemu ovome mozda jedno mjsec ili nesto vise.

Vidim juce, kada sam dolazio kuci, neka dva mlada momka istovaraju iz kombija ves masinu i jos neke stvari…idem tako iza njih u stubistu, kad oni pravo sa tom ves masinom u stan mog komsije Dennisa.

Podigoh tako pogled kad se ispred vrata pojavi moja komsinica Cecilie i lijepo me pozdravi. Kontam eto pomirili se, ona se ponovo useljava, bas fino…eto sto ti je ljubav…ma lupaj, komsija lupaj…ucini je sretnom…a sta sve ja, kao njegov dobri susjed necu istrpjeti za njihov novi pocetak u ljubavi….fantasticno ; ) 

Vozdra…

Danas me jedan kolega na poslu priupita da li citam blogove!? Bez mnogo ustezanja mu odgovorih da pratim blogove na web stranici koja obradjuje novosti i teme iz mog rodnog grada u BiH. On je izgleda iskusni pisac blogova, odmah mi je dao nekoliko linkova da pogledam sta se to pise i koje su teme u ovoj skandinavsko - norveskoj svakodnevnici. I odmah sam upao u klopku… 

Odmah sam poceo praviti poredjenja izmedju tema i onoga sto recimo pise Senad i onoga sto u svom blogu pise moj kolega William. Na kraju skontah da od toga nema velike koristi…Jednom mi je moj otac lijepo rekao da ne poredim BiH ni sa jednom drugom drzavom ili drustvom jer ovo nase stanje nije moguce porediti…Nismo se tada slozili, ali evo polako i ja shvatam sta je pisac zelio da kaze.

Pokusat cu na ovom blogu ipak povuci neke paralele na ono sto se desava dole kod “vas” i ovdje kod “nas”… Ima jos mnogo razloga zasto eto i ja registrovah blog, jedan od njih je i taj sto Senad rece: “jer sam odlaskom Damira postao jedini bloger ovdje, pa možda i ja kažem ćao”.  

Sijeku i ovdje ljudi borove, bacaju ljudi i ovdje smece, pa eto desi se i pokoje ubistvo…

Pozdrav iz Osla…